Haljina
U kući je tiho kao u plišanoj kutiji. Stara se sprema za put. Kreće se sporo, stopala su joj kriva, na oba čukljevi veličine šestog prsta. Ona to zove kost. – Imam ovu kost – kaže – pa mogu samo u ravnu obuću. A nekad nisam znala bez potpetice hodati. Niti bi‘ iz kuće bez naušnica izašla. Ništa već dugo ne nosim, samo sat.
